НА ПОЧЕТКУ ОВОГ ИЗЛАГАЊА, ВАЉА РЕЋИ, ДА ОВО НЕЋЕ БИТИ ИСТОРИЈАТ СТАРЕ УБСКЕ ЦРКВЕ У ПРАВОМ СМИСЛУ ТЕ РЕЧИ, НИТИ ЊЕН ПОТПУНИ ИСТОРИЈСКИ ПРИКАЗ, КРОЗ БЛИЗУ ВЕК И ПО ЊЕНОГ ПОСТОЈАЊА. ЈЕР ТЕШКО ЈЕ И ПРЕТЕНДОВАТИ, ЗА САДА, НА ТАКО НЕШТО, БАР ИЗ ДВА ОЗБИЉНА РАЗЛОГА. ПРВИ ЈЕ : ДА О СТАРОЈ ЦРКВИ ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ У УБУ, ДО САДА НИКО НИЈЕ СКОРО НИШТА ПОДРОБНИЈЕ ПИСАО, А ДРУГИ ЈЕ ЈОШ ВАЖНИЈИ : ДА РАСПОЛАЖЕМО СА ВЕОМА МАЛО ПОДАТАКА, ПОСЕБНО ИЗВОРНИХ, О ОВОЈ ХРИШЋАНСКОЈ СВЕТИЊИ ГРАЂЕНОЈ ПОЛОВИНОМ 19. ВЕКА. ЗАТО ЋЕ ОВАЈ ЗАПИС , БОЉЕ РЕЋИ ДОПУЊЕНИ ЛЕТОПИС, ПРЕ БИТИ ПРИЛОГ ЗА ИСТОРИЈУ УБСКЕ ЦРКВЕ, ИЛИ ПОЗИВ НА НУЖНИ, ПРВИ КОРАК ЗА СВЕОБУХВАТНИЈЕ ИСТРАЖИВАЊЕ ОВЕ ТЕМЕ.
КОЛИКО СЕ МОЖЕ ЗАКЉУЧИТИ, ИЗ ДО САДА ДОСТУПНИХ ДОКУМЕНАТА УБ НИЈЕ ИМАО ЦРКВУ СВЕ ДО ОНОГ ВРЕМЕНА, КАДА ЈЕ ДО ДУШЕ НЕЗВАНИЧНО, И БЕЗ ИКАКВОГ ДРЖАВНОГ ДЕКРЕТА ПОСТАО ВАРОШИЦА. НИКАДА НИЈЕ УТВРЂЕНО КАДА ЈЕ ТО МОГЛО БИТИ, АЛИ СЕ СМАТРА ДА ЈЕ УБ ТО ПОСТАО ИЛИ ПОЧЕО ПОСТАЈАТИ, ОНДА КАДА ЈЕ УСПОСТАВЉЕН КАО НЕКА ВРСТА АДМИНИСТРАТИВНОГ ЦЕНТРА И СРЕДИШТЕ ТАМНАВСКЕ ОБЛАСТИ.
УБ СЕ НАЛАЗИ СКОРО У САМОМ ЈЕЗГРУ, ТАКО РЕЋИ, У ЦЕНТРУ ТАМНАВЕ, ОБЛАСТИ КОЈА СЕ ПРОСТИРЕ У СЕВЕРОЗАПАДНОМ ДЕЛУ СРБИЈЕ, ИЛИ ТАМО ГДЕ ШУМАДИЈА ПОЛАКО ПРЕЛАЗИ У ВЕЛИКУ ТАЛАСАСТУ ЗАРАВАН КОЈУ ЧИНЕ ТАМНАВА, ПОСАВИНА И МАЧВА. ДРУГИМ РЕЧИМА, ТАМНАВА ЗАУЗИМА СЕВЕРОИСТОЧНИ ДЕО САДАШЊЕГ КОЛУБАРСКОГ ОКРУГА. ВАРОШ УБ ЛОЦИРАНА ЈЕ НА САМОМ ПУТУ ВАЉЕВО - ОБРЕНОВАЦ. УДАЉЕНА ЈЕ ОД ВАЉЕВА 33 А ОД ОБРЕНОВЦА 25 КИЛОМЕТАРА. УБ ЈЕ ДАКЛЕ БЛИЗУ СРПСКЕ, ДРЖАВНЕ ПРЕСТОНИЦЕ, БЕОГРАДА, ЈЕР ОД УБА ДО БЕОГРАДА ИМА САМО 55 КИЛОМЕТАРА.
СЕДИШТЕ АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА ТАМНАВСКОГ КОЈЕ СЕ ПОКЛАПА СА БИВШИМ СРЕЗОМ ТАМНАВСКИМ НА ПРЕКО 700 КИЛОМЕТАРА КВАДРАТНИХ.
САМО ИМЕ ТАМНАВА ИМА СВОЈУ ДУГУ ИСТОРИЈУ. ТАКО СЕ ПРВИ ПУТ СПОМИЊЕ У ЛИСТИНИ КРАЉА ЖИГМУНДА ОД 1426. ГОДИНЕ КАО ЖУПА У МАЧВИ. ТАМНАВА КАО МАЧВАНСКА ЖУПА ЗАХВАТАЛА ЈЕ У ТО ДОБА, ПО ОБИТКУ ЖУПА НЕПРИЧАВЕ И УБА У ГЛАВНУ REGIO FLUVIO ТАМНАВЕ. У ВРЕМЕНУ АУСТРИЈСКЕ ОКУПАЦИЈЕ БЕОГРАДСКОГ ПАШАЛУКА БИЛА ЈЕ ДЕО ПАЛЕШКОГ (ОБРЕНОВАЧКОГ) ОКРУГА. А НАКОН ПОЗНАТОГ СВИШТОВСКОГ МИРА БИЛА ЈЕ ПОДЕЉЕНА НА ИСТОЧНИ И ЗАПАДНИ ДЕО СА ИСТИМ ИМЕНОМ. ЗАУЗИМА СКОРО ЦЕО СЛИВ РЕКЕ ТАМНАВЕ И ЛЕВУ СТРАНУ ДОЊЕГ ТОКА КОЛУБАРЕ.
МОЖЕ СЕ ОТУДА РЕЋИ, ДА ЈЕ ПРИРОДНА ГРАНИЦА ТАМНАВСКЕ ОБЛАСТИ, С ЈУГА ВЛАШИЋ, ЊЕГОВЕ ДВЕ КОСЕ И СЛОВАЧКА КОСА, СА СЕВЕРА РЕКА САВА, СА ИСТОКА КОЛУБАРА И СА ЗАПАДА ВЛАШИЋ СА ВЛАДИСАВЊЕВИЦОМ, ПОЦЕРСКИМ КОСОМ И РЕЧИЦОМ ВУКОДРАЖ КАО ШТО КОНСТАТУЈЕ ЉУБОМИР ПАВЛОВИЋ.
АДМИНИСТРАТИВНЕ БОЉЕ РЕЋИ ЧИНОВНИЧКЕ ГРАНИЦЕ СУ БИЛЕ ПРОМЕЊИВЕ КРОЗ ИСТОРИЈУ И ДАНАС СЕ СВОДЕ НА НЕШТО МАЛО ВЕЋЕ ПОДРУЧИЈЕ ОД УБСКЕ ОПШТИНЕ. ТАМНАВСКИ КРАЈ ЈЕ ВЕЋИНОМ РАВНИЦА И ПОБРЂЕ СА НЕШТО МАЛО БРДА, ИСПРЕСЕЦАН МАЊИМ РЕКАМА ОД КОЈИХ СУ ЗНАЧАЈНИЈЕ ТАМНАВА И УБ. ПО БОЈИ ВОДЕ ОВЕ ПРВЕ, ОБЛАСТ ЈЕ ДОБИЛА ИМЕ А ПО ДРУГОЈ НАЗВАНА ЈЕ УБСКА ВАРОШИЦА. СА ДВЕ СТРАНЕ ТАМНАВА ЈЕ ОИВИЧЕНА ДЕЛОМ РЕКОМ САВОМ А ДЕЛОМ КОЛУБАРОМ.
ОБЛАСТ ЈЕ НАСТАЊЕНА ОД НАЈРАНИЈИХ ВРЕМЕНА. ПРВИ ПОЗНАТИ СТАНОВНИЦИ, ПО ИСТРАЖИВАЊИМА, СУ ИЛИРИ, ПА ОНДА ОД 4. ВЕКА ПРЕ ХРИСТА КЕЛТИ, ПА РИМЉАНИ И НЕКА ВАРВАРСКА ПЛЕМЕНА, ДА БИ ОД 7. ВЕКА ОВДЕ ПОЧЕЛИ ПРИСТИЗАТИ СТАРИ СЛОВЕНИ ПА ТУ И ОСТАЛИ. ОСТАЦИ СТАРИХ НАСЕОБИНА МОГУ СЕ И ДАНАС НАЋИ СКОРО НА ЧИТАВОМПОДРУЧЈУ ТАМНАВЕ А ПОСЕБНО У ЧУЧУГАМА . ДАНАШЊИ ТАМНАВЦИ ПА И УБЉАНИ ПОТИЧУ ИЗ РАЗНИХ КРАЈЕВА. НАРОЧИТО СУ ИНТЕЗИВНА ДОСЕЉАВАЊА У ОВЕ КРАЈЕВЕ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 18. ВЕКА И У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. ВЕКА. ТО СУ ДОСЕЉЕНИЦИ КОЈИ ПОТИЧУ ИЗ СТАРОГ ВЛАХА, УЖИЧКОГ ОКРУГА , ПОЛИМЉА , ЦРНЕ ГОРЕ, ОСАТА СА БИРЧОМ, БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ, СТАРЕ СРБИЈЕ, ВОЈВОДИНЕ, МАЧВЕ, ПОРЕЧЈА, ЕРДЕЉА И МАЂАРСКЕ, МАКЕДОНИЈЕ И ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ. ТАКО ДА НЕСУМЊИВО БЛИЗУ 95% СТАНОВНИШТВА НА ПОЧЕТКУ 20. ВЕКА ЧИНЕ ПОТОМЦИ ДОСЕЉЕНИКА МАХОМ ВАЉЕВСКИ КОЛУБАРЦИ, ПОДГОРЦИ И ПОДРИЊЦИ. ИЗА ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА ДОСЕЉЕНИЦИ СУ БИЛИ ПРЕТЕЖНО ИЗ УЖИЧКОГ ОКРУГА И АЗБУКОВАЧКОГ СРЕЗА, КАО И ИЗ БОСНЕ.
ТАМНАВА ЈЕ КРОЗ ДУГУ ИСТОРИЈУ МЕЊАЛА РАЗНЕ ГОСПОДАРЕ ДЕЛЕЋИ СУДБИНУ СА ОСТАЛИМ СРПСКИМ ОБЛАСТИМА.
БРОЈ СЕЛА У ТАМНАВИ НИЈЕ ВЕЛИКИ. ТАКО ПРЕМА ВУКОВОМ ХАРАЧКОМ ТЕФТЕРУ ИМА 76 НАСЕЉА. ГОДИНЕ 1872. ИМА ИХ 78 А 1910. 80 А У НОВИЈЕ ВРЕМЕ 86. ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА БИЛО ЈЕ 9 ОПШТИНА И 45 СЕЛА, 1921.Г. 19 ОПШТИНА СА 45 СЕЛА, А 1941. БИЛО ЈЕ У ТАМНАВСКОМ СРЕЗУ 19 ОПШТИНА. ( ПОДАЦИ ИЗ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ВАЉЕВА, ОРИГИНАЛ У АРХИВУ В.И.И., РЕГ. БР. 49/9-6 К.21-СПИСАК ОПШТИНА СА СЕДИШТЕМ ИСТИХ У ОКРУГУ ВАЉЕВСКОМ).
ОСНОВНЕ ДЕЛАТНОСТИ ОВДАШЊЕГ СТАНОВНИШТВА БИЛЕ СУ И ОСТАЛЕ: ЗЕМЉОРАДЊА , ОСО-БИТО ПОВРТАРСТВО, СТОЧАРСТВО, ЗАНАТСТВО И ТРГОВИНА.
НЕКАДА ЈЕ У ТАМНАВИ ВАРОШИЦА БИЛА САМО УБ, А ДАНАС ЈЕ ТО И ЛАЈКОВАЦ, СА ПРЕТЕНЗИ-ЈАМА ДА ТО ПОСТАНУ ЈОШ БАЊАНИ, РАДЉЕВО И ПАМБУКОВИЦА.
УБ ПОСТАЈЕ ВАРОШИЦОМ ОД 18.ВЕКА, КАКО ПИШЕ ПРОТА МАТЕЈА НЕНАДОВИЋ У СВОЈИМ ,,МЕМОАРИМА,, А ЦИТИРА ГА Љ. ПАВЛОВИЋ У СВОЈОЈ ,, АНТРОПОГЕОГРАФИЈИ ВАЉЕВСКЕ ТАМНАВЕ,, КАО ВАРОШИЦУ ПОДИГЛИ СУ ГА ТУРЦИ И ОНИ СУ ЈЕ НАСЕЉАВАЛИ. НЕКИ ПАК КАО П.ПЕТРОВИЋ МИСЛЕ ДА ЈЕ УБ ПОДИГНУТ ЧАК ПОЧЕТКОМ 17.ВЕКА НЕ НАВОДЕЋИ КАКО ЈЕ ДОШАО ДО ТОГ ПОДАТКА. ТАЧНИЈИ ЋЕ БИТИ ПО СВОЈ ПРИЛИЦИ ПРВИ ПОДАТАК, АЛИ БИЛО КАКО БИЛО, УБ СУ ВАРОШИЦОМ УЧИНИЛИ ТУРЦИ, ЈЕР ЈЕ ПОРЕД СРБА ОН БИО НАСТАЊЕН И ТУРЦИМА ЕРЛИЈАМА (ТРГОВЦИМА) И ЗАНАТЛИЈАМА. НИЈЕ БИЛО ТУРАКА ИЗ ВОЈНЕ СТРУКТУРЕ, МАДА ИМА МИШЉЕЊА ДА ЈЕ У ЊЕМУ ПОНЕКАД БИЛА СТАЦИОНИРАНА И ТУРСКА ПОСАДА. ПРОТА МАТЕЈА НЕНАДОВИЋ ПИШЕ У ,,МЕМОАРИМА,, ДА СУ УБСКИ ТУРЦИ ,,БИЛИ ЗАНАТЛИЈЕ И ОДРЖАВАЛИ СУ ВЕЗУ ВАЉЕВСКИХ И СЕОСКИХ ТУРСКИХ НАСЕЉА СА ТУРЦИМА У ПАЛЕЖУ И БЕОГРАДУ. СВАКИ, МА И НАЈМАЊИ ПОКРЕТ РАЈЕ БИО ЈЕ У СТАЊУ ДА ОВЕ ТУРКЕ ПОКРЕНЕ И РАСТЕРА СА ОВОГ МЕСТА,,.
ПОСЛЕ ОСЛОБАЂАЊА СРБИЈЕ ОД ТУРСКЕ ОКУПАЦИЈЕ УБ СЕ ПОЧЕО ВИШЕ РАЗВИЈАТИ И ПОДИЗАТИ, АЛИ ИПАК ПРЕСПОРО,ЗБОГ БЛИЗИНЕ ВЕЋИХ ГРАДОВА ВАЉЕВА, ОБРЕНОВЦА, ШАПЦА И БЕОГРАДА. ТАКО СЕ И МОГЛО ДЕСИТИ, ДА ИАКО КАО НАСЕЉЕ СТАРИЈЕ ОД ВАЉЕВА (ПРЕМА СТАРОМ ЛЕТОПИСУ УБСКЕ ЦРКВЕ) НИКАДА НЕ ПРЕРАСТЕ У ВЕЋИ ЕКОНОМСКИ, АДМИНИСТРАТИВНИ ИЛИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР. БИЋЕ ДА ЈЕ ТО ТАКО, АЛИ СУ ТОМЕ КУМОВАЛИ И УБСКИ УПРАВЉАЧИ И ПОЛИТИЧАРИ, КОЈИ СУ УВЕК ЈЕДНОМ НОГОМ БИЛИ У УБУ, А БАР ЈЕДНИМ ОКОМ НАМИГИВАЛИ КА ВАЉЕВУ И БЕОГРАДУ. КОЛИКО ЈЕ И КАКО УБ СПОРО РАСТАО СВЕДОЧЕ И НЕКИ ИСТОРИЈСКИ ПОДАТЦИ. ПОМЕНУТИ ПРОТА МАТЕЈА ПИШЕ ДА СУ ТУРЦИ НАПУСТИЛИ УБ ПОСЛЕ ПАЉЕЊА ХАНА У ОБРЕНОВЦУ, ПА ЈЕ УБ ТАКО БИО ЈЕДНО ОД ПРВИХ ОСЛОБОЂЕНИХ МЕСТА У СРБИЈИ. ТУРСКИ ПОВРАТАК У УБСКУ КАСАБУ 1813.Г. ПОСЛЕ СЛОМА ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА БИО ЈЕ САМО ПРИВРЕМЕНИ, ЈЕР СУ ГА ПОСЛЕ 1815.Г. ТУРЦИ КОНАЧНО НАПУСТИЛИ. ТАДА ОН ДЕФИНИТИВНО И У СТВАРНОСТИ ПОСТАЈЕ СРПСКОМ ВАРОШИЦОМ. ИАКО ЈЕ ДАКЛЕ, БИО ВАРОШИЦА, УБ Ј БИО МАЊИ ОД МНОГИХ ТАМНАВСКИХ СЕЛА. ТАКО ЈЕ ЗАБЕЛЕЖЕНО ДА 1818.Г. ИМА САМО 48 ДОМОВА СА 121 ХАРАЧКОМ ГЛАВОМ.
У СВОМ ЗНАМЕНИТОМ ДЕЛУ ,,ПУТЕШЕСТВИЈЕ ПО СЕРБИЈИ,, НА ИНИЦИЈАТИВУ КЊАЗА МИЛОША ОБРЕНОВИЋА, ЈОАКИМ ВУЈИЋ ЈЕ ОСТАВИО 21 ОКТОБРА 1826.Г. СЛЕДЕЋИ ЗАПИС О УБУ : ,, ОВА ВАРОШИЦА ЛЕЖИ НА РЕКИ ТАКОЖДЕ ЗОВОМОЈ УБ И МОЖЕ ИМАТИ 70 СВЕ СЕРБСКИ ДОМОВА, ОТ КОЈИХ ПО НАЈВИШЕ ЈЕСУ ДУЋАНИ,,. ПОРЕД НОВЕ И ВЕЛИКЕ ЦРКВЕ, ВУЈИЋ ЈЕ У УБУ ЗАТЕКАО И ЈЕДНУ ШКОЛУ СА 15 УЧЕНИКА И ЈЕДНИМ УЧИТЕЉЕМ.
ВУК КАРАЏИЋ У ,,ДАНИЦИ,, ЗА 1827.Г. ПИШЕ: ,,ПАЛАНКЕ КОЈЕ СУ МАЊЕ ОД МЛОГИ СЕЛА, НЕГО СЕ ОД ЊИХ РАЗЛИКУЈУ САМО ПО ТОМ ШТО У ЊИМА СЈЕДЕ ТУРЦИ И ШТО СУ КУЋЕ НА БЛИЗУ, ТАКВЕ СУ: ... ПАЛЕЖ НА КОЛУБАРИ, УБ НА РЈЕЧИЦИ ИСТОГА ИМЕНА... ,,
ИСТЕ ГОДИНЕ, ЂОРЂЕ МАГАРЕШЕВИЋ ОПИСУЈЕ ВАРОШИЦУ УБ ПА КАЖЕ ДА ОНА ИМА: ,,МЕАНУ СА ДВА СПРАТА, КАКОВИ КУЋА НА УБУ ВИШЕ У РЕДУ ИМА. ПОРЕД ОВОГА МЕСТА ТЕЧЕ ПОВЕЋИ ПОТОК КОЈИ СЕ ТАКОЂЕ УБ ЗОВЕ. МЕСТО ЈЕ ПОВЕЛИКО ПРИЛИЧНО УРЕЂЕНО СА ЦРКВОМ,,
ДУХОВНИ ЖИВОТ ОНОГА ВРЕМЕНА У ТАМНАВИ БИО ЈЕ РАЗВИЈЕН ОНОЛИКО КОЛИКО И У ДРУГИМ СРЕДИНАМА И КРАЈЕВИМА СРБИЈЕ. О ТОМЕ УБЕДЉИВО СВЕДОЧЕ СТАРИ ХРАМОВИ ПОДИЗАНИ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА. ДО НАШИХ ДАНА ОСТАО ЈЕ САМО СТАРИ МАНАСТИРСКИ ХРАМ У ДОКМИРУ, ОД ЦРКАВА ПОДИГНУТИХ ПРЕ 19 ВЕКА. ЗАТО ИПАК ИМА ТРАГОВА И ОСТАТАКА ХРАМОА НА ЛОКАЛИТЕТИМА ШИРОМ ТАМНАВЕ. ОВДЕ ЋЕМО ПОМЕНУТИ САМО РУШЕВИНЕ СТАРИХ МАНАСТИРА И ЦРКАВА У СКОБАЉУ, МАЛОМ БОРКУ, СОВЉАКУ БЛИЗУ ГУЊЕВЦА, СТАРОМ ВРЕЛУ, ЈАБУЧЈУ, НОВАЦИМА, РАДЉЕВУ, ТАКОВУ, ТУЛАРИМА И ЧУЧУГАМА.
ГОВОРЕЋИ О РЕЛИГИОЗНИМ КАРАКТЕРИСТИКАМА ТАМНАВСКОГ СТАНОВНИШТВА, ДОЦНИЈЕ, КРАЈЕМ 19 И ПОЧЕТКОМ 20 ВЕКА ИСТРАЖИВАЧ ЉУБА ПАВЛОВИЋ ВЕЛИ: ,,ТАМНАВАЦ ЈЕ У ОПШТЕ УЗЕВШИ ПОБОЖАН. ОН ЈЕ ПОБОЖАН, АЛИ СЕ НЕ ПРЕТВАРА; ОН ЈЕ ПОБОЖАН И СКРОМАН. ПОБОЖНОСТ ЊЕГОВА НИЈЕ У ПРЕТЕРАНОМ ПОШТОВАЊУ ВЕРЕ И ВЕРСКИХ ОБРЕДА, НЕГО У ПОШТОВАЊУ И ТАЧНОМ ИСПУЊАВАЊУ СВИХ ХРИШЋАНСКИХ ОБРЕДА. ВОЛЕ ЦРКВУ, МАДА ЈЕ И НЕ ПОСЕЋУЈУ СВАКОГ ПРАЗНИКА, ВОЛЕ И СВЕШТЕНИКА И РЕДАК ЈЕ СЛУЧАЈ ДА ПРАВИ ИСПАДЕ ПРОТИВ ЊЕГА. ИАКО ИСПАДНЕ ПРОТИВУ СВЕШТЕНИКА, ЊЕГОВ ПОЗИВ И СЛУЖБУ НЕ УСУЂУЈЕ СЕ НИКАД ОМАЛОВАЖАВАТИ. ТАМНАВАЦ ПРЕКО ГОДИНЕ ЧИНИ МНОГЕ МОЛИТВЕ ИЛИ КАКО ОН ЗОВЕ ,,БДЕНИЈА". НИ КУЋЊЕГ ПРАГА НЕЋЕ ПОСТАВИТИ, НИ У ВИНОГРАД НЕЋЕ УЋИ, НИ ВОЛА ИЛИ КОЊА НЕЋЕ У ПЛУГ УХВАТИТИ, ДОКЛЕ НЕ ПРИРЕДИ ОПШТЕ СЕОСКО БДЕНИЈЕ. И ПОРЕД, ЦРКВОМ ПРОПИСАНИХ СВЕТАЦА, ТАМНАВАЦ ИМА НАРОЧИТИ КАЛЕНДАР СВЕТАЦА, КОЈЕГА СЕ ПРИДРЖАВА КАО СВЕТОГ ЈЕВАНЂЕЉА. КРСНО ИМЕ СЛАВИ С ВЕЛИКИМ СЈАЈЕМ, ПРЕСЛАВУ ТАКО ИСТО ОДРЖАВА. ХУЛИТИ БОГА, ВЕРУ И ХРИШЋАНСКЕ ВРЛИНЕ НЕ ДОПУШТА НИКОМЕ, СТОГА, И АКО СЕ НА ДОСТА МЕСТА ЧУЈУ ПОГРДНЕ РЕЧИ И ПСОВКА, ДЕЛО ЈЕ СЕЉАКА НАЈНИЖЕГ РЕДА И НАЈСКОРИЈИХ ПРОПАЛИХ ДОСЕЉЕНИКА И ЦИГАНА. СТАРИЈЕ И ЗАДРУЖНЕ ТАМНАВСКЕ КУЋЕ НЕ СМЕЈУ НИ ДА ПОМИСЛЕ НА ПСОВКЕ, ЈЕР БИ ИМ ОМЛАДИНА ПРОПАЛА, А НЕ БИ БИЛА ПРИМЕР И УГЛЕД ОКОЛИНИ".
О ПРВОЈ ЦРКВИ У УБУ, КОЈА ЈЕ СИГУРНО ПОСТОЈАЛА, АКО НЕ ПРЕ, ОНДА СИГУРНО ИЗА ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА, НЕМА СКОРО НИКАКВИХ ПИСАНИХ ПОДАТАКА. У ЛЕТОПИСУ УБСКЕ ЦРКВЕ КОЈИ ЈЕ ЗАПОЧЕО ПРОТА ЉУБОМИР КОСТИЋ ПИШЕ ДА ЈЕ: ,,СТАРА ЦРКВА НА УБУ СВАКОЈАКО ЈЕДНА ОД НАЈСТАРИЈИХ У ОКРУГУ ВЕЉЕВСКОМ. ОНА ЈЕ, ПО ПРИЧАЊУ СТАРИХ ЉУДИ, КОЈИ СУ ПРЕ ЈЕДНЕ ДЕЦЕНИЈ ПОМРЛИ, (ЗНАЧИ ДВАДЕСЕТИХ ГОДИНА ПРОШЛОГА ВЕКА) БИЛА ДРВЕНА И ТРОШНА ЦРКВИЦА И ШИНДРОМ ПОКРИВЕНА". НЕМА НИКАКВОГ ВРЕДНИЈЕГ ПУТОКАЗА О ТОМЕ ДА ПОСВЕДОЧИ КАДА ЈЕ ЦРКВА БИЛА ПОДИГНУТА НИТИ КО ЈУ ЈЕ ПОДИГАО. ИПАК, НЕКИ СПОМЕНИЦИ У ЦРКВЕНОЈ ПОРТИ И ЗАПИСИ НА СТАРИМ БОГОСЛУЖБЕНИМ КЊИГАМА ИЗ РУСИЈЕ ПОТВРЂУЈУ ТЕЗУ О ПОСТОЈАЊУ ЦРКВЕ НА УБУ У 18 ИПОЧЕТКОМ 19 ВЕКА, ДАКЛЕ, МОЖДА ЈОШ ПРЕ ПРВОГ УСТАНКА ПОД КАРАЂОРЂЕМ.
ТАКО НА ПИМЕР НА ЈЕДНОМ ОКТОИХУ ЈАСНО ЈЕ ЗАПИСАНО И ДА СЕ ПРОЧИТАТИ ДА ЈЕ ПРИЛОЖЕН УБСКОЈ ЦРКВИ 12 МАРТА 1812 ОД ,,РАБЕ БОЖИЈЕ ХРИСТИЈАНКЕ СИНЂЕ ИЗ СЕЛА БРЕЗОВИЦЕ КОЈА ОТКУПИ СИЈУ КЊИГУ У СПОМЕН СВОЈЕМУ ОБРУЧНИКУ МИЛИСАВУ". НА ГРОБНОЈ ПАК ПЛОЧИ С ЈУЖНЕ СТРАНЕ ДОСКОРА ПОСТОЈЕЋЕ УБСКЕ ЦРКВЕ: ,,ПОД ОВИМ ЛАДНИМ КАМЕНОМ ПОЧИВАЈУ КОСТИ СВЈАШЧЕНО ЈЕРЕЈА МИЛИЈЕ ПАВЛОВИЋА, ПАРОХА ПАЉУСКОГ И ЖИТЕЉА УБСКОГ. ПОСЛУЖИ ХРАМ ОВАЈ 25 ЉЕТА И ПРЕДСТАВИ СЕ У 46.Г. ЖИВОТА 5. МАРТА 1847.ЉЕТА".
ДАКЛЕ, АКО ЈЕ ПОМЕНУТИ СВЕШТЕНИК СЛУЖИО ХРАМ ,,ОВАЈ" У УБУ, ГДЕ ЈЕ И САХРАЊЕН, ОНДА ЈЕ ТАЈ ХРАМ МОРАО И ПОСТОЈАТИ. ИЗ НАПРЕД НАВЕДЕНОГ МОГУ СЕ ИЗВУЋИ СЛЕДЕЋИ ЗАКЉУЧЦИ: ДА ЈЕ УБСКА ЦРКВА БИЛА ЈЕДНА ОД СТАРИЈИХ, БАР У ТАМНАВИ И ДА СУ ЈОЈ ПРИПАДАЛА У НУРИЈУ (ПАРОХИЈУ) СЕЛА ПАЉУСИ (ПАЉУВИ) И ЕВЕНТУАЛНО БРЕЗОВИЦА. ОБА ОВА СЕЛА КАСНИЈЕ ЋЕ УЋИ У САСТАВ ДРУГИХ ПАРОХИЈА У ОКОЛИНИ УБА.
НИЈЕ ЈАСНО НИ КАДА ЈЕ ОВА ЦРКВА ПОРУШЕНА, НИ ЗБОГ ЧЕГА СЕ ТО ДЕСИЛО. ПО ЈЕДНОЈ ВЕРЗИЈИ, ТОКОМ УСТАНКА, ЗАПАЛИЛИ СУ ЈЕ ТУРЦИ ЗА ОСВЕТУ ПОБУЊЕНОЈ РАЈИ, ШТО ЈЕ БИЛО МОГУЋЕ, ИМАЈУЋИ У ВИДУ ЧИЊЕНИЦУ ДА СУ СЕ ОВИ ОСВЕТИЛИ СРБИМА ПАЛЕЋИ ЊИХОВЕ СВЕТИЊЕ, А САМА ЦРКВА У УБСКОЈ РАВНИЦИ БИЛА ЈЕ ЛАКО ДОСТУПНА И НАЛАЗИЛА СЕ У У ОТВОРЕНОМ, НАСЕЉЕНОМ МЕСТУ. ПО ДРУГОЈ ВЕРЗИЈИ СРУШИЛА СЕ САМА ЗБОГ НЕКВАЛИТЕТНЕ ИЗРАД, ИЛИ СУ ЈЕ САМИ УБЉАНИ СРУШИЛИ ЗБОГ ДОТРАЈАЛОСТИ ДА БИ САГРАДИЛИ НОВУ ЦРКВУ.
САДА НАСТАЈЕ ЈЕДНО РАЗДОБЉЕ У ЖИВОТУ УБСКЕ ЦРКВЕ КОЈЕ ЈЕ ДОСТА ЗАМРЖЕНО И ЈОШ НЕОДГОНЕТНУТО. НАИМЕ, ПОСТАВЉА СЕ ПИТАЊЕ, КАДА ЈЕ САГРАЂЕНА ДРУГА УБСКА ЦРКАВА ОД ТВРДОГ МАТЕРИЈАЛА УМЕСТО ПРЕДХОДНЕ ,,ПЛЕТАРЕ" О КОЈОЈ СМО ГОВОРИЛИ. ОВДЕ СУ НЕДОУМИЦЕ ВЕЛИКЕ И ОТВАРАЈУ СЕ НОВА ПИТАЊА ОД КОЈИХ ЈЕ НАЈВАЖНИЈЕ: ДА ЛИ ЈЕ ДОСКОРАШЊА УБСКА ЦРКВА СВЕТОГ ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ КОЈА ЈЕ НЕДАВНО ПОРУШЕНА 1998-9 РАДИ ИЗГРАДЊЕ САДАШЊЕ УБСКЕ ЦРКВЕ, ТА ДРУГА ЦРКВА О КОЈОЈ ГОВОРИМО, ИЛИ ЈЕ ПРЕ ЊЕ ИПАК ПОСТОЈАЛА НКА ЦРКВА КОЈА ЈЕ НАСЛЕДНИЦА ПРВЕ А ПРЕДХОДИЛА ДОСАДАШЊОЈ ЦРКВИ?
НА ОВУ МОГУЋНОСТ УКАЗУЈЕ ПРВО ЈОАИМ ВУЈИЋ, У ВЕЋ СПОМЕНУТОЈ КЊИЗИ ,,ПУТЕШЕСТВИЈЕ ПО СЕРБИЈИ", ГДЕ У НАСТАВКУ РАНИЈЕ ЦИТИРАНОГ ТЕКСТА ПИШЕ :,,ЦЕРКВА У ОВОЈ ВАРОШИ (УБУ) ЈЕСТ НОВА И ВЕЛИКА, КОЈУ ЈЕ ОПШЕЧЕСТВО ЗИДАЛО, А ХРАМ ВАРОШКИ ЈЕ ВОЗНЕСЕНИЈЕ ХРИСТОВО. У ПРЕДВЕРЈУ ОС ЗАПАДНЕ СТРАНЕ НАД ЖЕНСКИМ ВРАТМИ, ГОРЕ, ИЗОБРАЖЕНО ЈЕСТ ВОЗНЕСЕНИЈЕ ХРИСТОВО И ПОД ОВИМ ИЗОБРАЖЕНИЈМ СТОЈИ СЛЕДУЈУШЧИ НАТПИС (У НАТПИСУ СЕ ВЕЛИ, ДА ЈЕ ХРАМ ДОВРШЕН 1822.Г. 15. АВГУСТА). ЦЕРКВА УНУТРИ ПРИЛИЧНО СНАБДЕВЕНА ЈЕСТ".
ПОТВРДУ ВУЈИЋЕВОГ ЗАПИСА НАЛАЗИМО СКОРО ИСТОВРЕМЕНО КОД ЂОРЂА МАГАРАШЕВИЋА КОЈИ ЈЕ ПРЕДВЕЧЕ, 26 АВГУСТА 1827.Г. СТИГАО НА УБ, ЦЕНТАР ТАМНАВЕ. ОДАВДЕ ОН ПИШЕ СВОМ ПРИЈАТЕЉУ РУЖИЋУ КАКО ЈЕ УБ ,,МЕСТО ПОВЕЛИКО, ПРИЛИЧНО УРЕЂЕНО,СА ЦРКВОМ". А ВЕЋ СУТРАДАН ПОНОВО СЕ ЈАВЉА ИСТОМ РУЖИЋУ, ПА ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ ПИШЕ: ,,ПРЕ ДАКЛЕ НЕГ СУНЦЕ ОГРАНЕ, КРЕНЕ СЕ ИЗ УБА, МЕСТА КАО ШТО САМ ТИ ПИСАО, ПОВЕЛИКО,ПРИЛИЧНО УРЕЂЕНО И ЦРКВОМ СВОЈОМ ОДЛИЧНОМ"
ОБА ПУТОПИСЦА СЛАЖУ СЕ КАО ШТО ВИДИМО У ТОМЕ, ДА ЈЕ 1926. ОДНОСНО 1927.Г. ПОСТОЈАЛА ВЕЛИКА И НОВА УБСКА ЦРКВА, ДОБРО СНАБДЕВЕНА, ОДЛИЧНА, ГРАЂЕНА СИГУРНО ОД ЧВРСТОГ МАТЕРИЈАЛА. АЛИ ЛЕТОПИСАЦ ВЕЛИ, ДА ЈЕ ,,ЦРКВА УБСКА ПОДИГНУТА 1865.Г. А ОСВЕЋЕНА ТЕК У АВГУСТУ 1912.Г. ".
НА ОСНОВУ ШЕМАТИЗМА ШАБАЧКО-ВАЉЕВСКЕ ЕПАРХИЈЕ И СВОЈИХ ПРОУЧАВАЊА САВРЕМЕНИ ЦРКВЕНИ ИСТОРИЧАР ПРОТА МАРКО ПАВЛОВИЋ ИЗ ШАПЦА ТАКОЂЕ УЗИМА 1865.Г. ЗА ГОДИНУ ИЗГРАДЊЕ УБСКЕ ЦРКВЕ. ПРОТА СЛОБОДАН КОСТИЋ У СВОМ, ЗА НАС, ЗНАЧАЈНОМ ДЕЛУ ,,СРПСКА ЦРКВА У ОКРУГУ ВАЉЕВСКОМ ЗА ВРЕМЕ ОКУПАЦИЈЕ 1915-1918.Г. (ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ ПРАВОСЛАВНЕ СРПСКЕ ЕПАРХИЈЕ ШАБАЧКЕ) ТЕМИШВАР 1924.Г.", У ОДРЕДНИЦИ О УБУ ВЕЛИ: ,,ЦРКВА ЈЕ САГРАЂЕНА ОД ТВРДОГ МАТЕРИЈАЛА 1865. ГОДИНЕ. СТИЛА ЈЕ ГОТСКОГ СА ТОРЊЕМ. ИМА ПОТПУН ИКОНОСТАС. ЗГРАДА ЈЕ ТРОШНА. ЦРКВА ИМА ПОТРЕБНЕ УТВАРИ. ПОРТА ЈЕ ОГРАЂЕНА.
ЦРКВА ИМА ЈЕДНУ ПАРОХИЈУ, КОЈОЈ ПРИПАДАЈУ СЕЛА: УБ, СОВЉАК, ГУЊЕВАЦ,МУРГАШ, ТРЊАЦИ СА 2883 ДУШЕ. ОДСУТНО ЈЕ 494 ДУШЕ. ХРАМ ЈЕ ЦЕРКВЕ: СВ. ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ. ПОЛИТИЧКА ОПШТИНА И СРЕСКА ВЛАСТ ЈЕ НА УБУ".
ДАКЛЕ, КОЈА ЈЕ ТО БИЛА НОВА ЦРКВА 1822.Г. А КОЈА ЈЕ ОНА ТАКОЂЕ НОВА ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ ПОСЛЕ 1865.Г. ? ЈЕ ЛИ У ПИТАЊУ ЈЕДНА ТЕ ИСТА ЦРКВА ШТО ЈЕ МАЛО ВЕРОВАТНО ИЛИ ЈЕ ИЗ НЕКИХ РАЗЛОГА ПОРУШЕНА ОНА ИЗ 1822.Г. ПА ПОДИГНУТА ДРУГА ЦРКВА ИЗ НЕКИХ, НАМА НЕПОЗНАТИХ РАЗЛОГА. ТЕШКО ЈЕ БИЛО ШТА ПОУЗДАНО ТВРДИТИ, ЈЕР СУ У ПИТАЊУ ДОСТА СЛОЖЕНЕ СТВАРИ, СА ПУНО НЕПОЗНАНИЦА.
МОЖДА ЋЕ НОВИ ПРОНАЛАСЦИ ПОСЛУЖИТИ ИСТРАЖИВАЧИМА ДА ОДГОНЕТНУ ОВУ ТАЈНУ. НАИМЕ ПРИЛИКОМ КОПАЊА ТЕМЕЉА ЗА САДАШЊУ ЦРКВУ У УБУ, КОЈА СЕ ГРАДИ У СРПСКО-ВИЗАНТИЈСКОМ СТИЛУ ОД 1998.ГОДИНЕ ПРОНАЂЕНА СУ ДВА ВЕЋА КАМЕНА СТУБА ВЕРОВАТНО СА ИКОНОСТАСА ПРЕДХОДНЕ ЦРКВЕ, ДЕЛИМИЧНО МАЛТЕРИСАНА И ДЕКОРИСАНА ЦВЕТНИМ ПЕЈЗАЖИМА. ПО ЊИМА БИ БИ СЕ ДАЛО ЗАКЉУЧИТИ ДА ПОТИЧУ СА ГРАЂЕВИНЕ У ВИЗАНТИЈСКОМ СТИЛУ. ОВИ СТУБОВИ СУ СМЕШТЕНИ У АРХИВУ ЦРКВЕ У ЗАВИЧАЈНОМ МУЗЕЈУ. ЈЕДНОГ ДАНА КАД ЗА ТО ДОЂЕ ВРЕМЕ И СТЕКНУ СЕ ПОТРЕБНИ УСЛОВИ ЦРКВЕНА ОПШТИНА УБСКА ЋЕ ИХ СТАВИТИ НА РАСПОЛАГАЊЕ СТРУЧЊАЦИМА И ИСТАРАЖИВАЧИМА. НЕКОЛИКО МЕСЕЦИ РАНИЈЕ У ТЕМЕЉИМА ЦРКВЕ ПРОНАЂЕНА ЈЕ И СРЕБРНА КУТИЈА СА ИСТИНА ДОСТА ОШТЕЋЕНОМ ПОВЕЉОМ О ГРАДЊИ ХРАМА. (СРЕБРНА КУТИЈА И ПОВЕЉА ИЗ 1824.ГОД. НАЛАЗИ СЕ У ЗАВИЧАЈНОМ МУЗЕЈУ)
СМАТРАМО, ИПАК ДА СЕ НА ОСНОВУ СВЕГА ИЗЛОЖЕНОГ, ПОСЕБНО НА ОСНОВУ ОВИХ НАЈНОВИЈИХ ПРОНАЛАЗАКА КАО ОПИПЉИВИХ ДОКАЗА, САДА МОЖЕ ПРЕЦИЗНИЈЕ ТВРДИТИ ДА СЕ У ПОМЕНУТОМ ПЕРИОДУ У УБУ ПОСТОЈАЛА ДВА ХРАМА. ЗАШТО ЈЕ ПРВИ УСТУПИО МЕСТО ДРУГОМ ЗА РЕЛАТИВНО КРАТКО ВРЕМЕ ЗА САДА НИЈЕ ПОЗНАТО.
МИ ЋЕ МО СЕ САДА ВРАТИТИ НА ДОСКОРАШЊУ СТАРУ УБСКУ ЦРКВУ ПОДИГНУТУ 1865.ГОДИНЕ. ОНА СЕ НАЛАЗИЛА НА ИСТОМ ОНОМ МЕСТУ ГДЕ ЈЕ БИЛА ПРВА, ПА МОЖДА И ОНА ДРУГА ЦРКВА, О КОЈОЈ СМО ГОВОРИЛИ, У НЕКАДАШЊЕМ ГОРЊЕМ ДЕЛУ УБСКЕ ЧАРШИЈЕ. ТА СТАРА ЧАРШИЈА ИЛИ УБСКА ВАРОШИЦА БИЛА ЈЕ САДАШЊА ГЛАВНА УЛИЦА КРАЉА ПЕТРА И ДЕО УЛИЦЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ АРМИЈЕ. ПРОСТИРАЛА СЕ НА МАЊЕ ОД КИЛОМЕТРА ДУЖИНЕ, НЕШТО ИЗНАД ЦРКВЕ ПА СВЕ ДО ЋУПРИЈЕ НА УБАЧИ, ПРАКТИЧНО НА ПУТУ ВАЉЕВО ОБРЕНОВАЦ. ЦРКВЕНА ПОРТА ЈЕ БИЛА ОДВОЈЕНА ОД УЛИЦЕ МАЛИМ СУВИМ ПОТОКОМ, ПОД САМИМ БРДОМ КОЈЕ СЕ ЗОВЕ ВУЧИЈАК. И ПО СТАРОМ И ПО НОВОМ ПРЕМЕРУ НАЛАЗИЛА СЕ У К.О. ТРЊАЦИ.
ЦРКВА ЈЕ БИЛА У ГОТСКОМ, БОЉЕ РЕЋИ У БАРОКНОМ СТИЛУ, СА ТОРЊЕМ. ГРАЂЕНА ЈЕ ОД ТВРДОГ МАТЕРИЈАЛА, СА ТЕМЕЉИМА ОД ЛОМЉЕНОГ КАМЕНА У КРЕЧУ, СА ЗИДОВИМА ОД ПЕЧЕНЕ ЗЕМЉАНЕ ОПЕКЕ, КОЈА ПОКАЗАЋЕ СЕ КАСНИЈЕ, НИЈЕ БИЛА НАРОЧИТОГ КВАЛИТЕТА. ПОКРИВЕНА ЈЕ БИЛА СИТНИМ ОД ЗЕМЉЕ ПЕЧЕНИМ ЦРЕПОМ ТАКОЗВАНИМ БИБЕРОМ. ВРХ ТОРЊА БИО ЈЕ ОБЛОЖЕН ПОЦИНКОВАНИМ ЛИМОМ, СА ЛЕПИМ МЕТАЛНИМ КРСТОМ. СА ПРЕДЊЕ СТРАНЕ НАЛАЗИЛА СУ СЕ ДВА, А НА ОЛТАРСКОМ ДЕЛУ ЈОШ ЈЕДАН ОМАЊИ МЕТАЛНИ КРСТ . ДУГО ВРЕМЕНА БИЛА ЈЕ СПОЉА ОКРЕЧЕНА БЕЛОМ БОЈОМ, А ОД ОСАМДЕСЕТИХ ГОДИНА ОВОГ ВЕКА СТУБОВИ СУ БИЛИ ОИВИЧЕНИ ЦИГЛА БОЈОМ. НА УНУТРАШЊИМ ЗИДОВИМА, У САМОЈ ЦРКВИ НИЈЕ БИЛО НИКАКВИХ ФРЕСАКА, ОСИМ НЕКИХ ДЕКОРАЦИЈА У ВИШЕ БОЈА. ИКОНОСТАС ЈЕ БИО БАРОКНИ, А ИКОНЕ НА ЊЕМУ РАДИО ЈЕ ЧУВЕНИ ПРЕДСТАВНИК СРПСКОГ КЛАСИЦИЗМА КОД НАС ЛАЗАР КРЏАЛИЋ. УРАЂЕНЕ СУ СА ДОСТА УМЕТНИЧКОГ ДАРА СКЛАДНИХ И ХАРМОНИЧНИХ БОЈА, ПА СУ ОСТАВЉАЛЕ ПРИЈАТАН УТИСАК НА СВЕ ПОСЕТИОЦЕ ХРАМА. САДА СУ ДЕМОНТИРАНЕ И ПОСТАВЉЕНЕ НА НОВИ ИКОНОСТАС ЦРКВЕ БРВНАРЕ САГРАЂЕНЕ 1999.ГОДИНЕ, ЗА ВРЕМЕ НАТО БОМБАРДОВАЊА СРБИЈЕ. ВРАТА СУ БИЛА ТРОЈА ДРВЕНА ХРАСТОВА. РЕКОНСТРУКЦИЈУ И ИЗРАДУ ЦЕЛОКУПНОГ ЕНТЕРИЈЕРА РАДИО ЈЕ ОБРАД ПАРИПОВИЋ УЗ ПРИПОМОЧ КОЈЕ ЂУНИСИЈЕВИЋА 1933.ГОРИНЕ.
У ПОРТИ СЕ ДО 1970. ГОДИНЕ НАЛАЗИЛА И СТАРА ПАРОХИЈСКА ЗГРАДА ЗВАНА ,,ЋЕЛИЈА'' ПОДИГНУТА 1921.ГОДИНЕ.
ОВА ЦРКВА ГРАЂЕНА ЈЕ ЗА ВРЕМЕ ВЛАДАВИНЕ КНЕЗА МИЛОША ОБРЕНОВИЋА, ПОСЛЕ ДОБИЈЕНОГ ХАТИШЕРИФА О ВЕРСКИМ СЛОБОДАМА ХРИШЋАНА ИЗ 1830. ГОДИНЕ. ИАКО НЕ ПРИПАДА НАЈБОЉОЈ ШКОЛИ БАРОКА КАО ШТО СУ НЕКИ ВОЈВОЂАНСКИ ХРАМОВИ, ЗБОГ СВОГ ЛЕПОГ ИЗГЛЕДА И СКЛАДНИХ ПРОПОРЦИЈА, А ПОСЕБНО ПОЛОЖАЈА У ЦЕНТРУ БИЛА ЈЕ ПРАВИ УКРАС МАЛЕ УБСКЕ ВАРОШИ.
ОБНАВЉАНА ЈЕ ВИШЕ ПУТА. ЗАБЕЛЕЖЕНО ЈЕ ДА ЈЕ ТО РАЂЕНО У ДВА МАХА ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА, ЈЕР ЈЕ ТАДА ПРЕТРПЕЛА ВЕЛИКА ОШТЕЋЕЊА. ДЕЛЕЋИ СУДБИНУ СВОГА ПОРОБЉЕНОГ НАРОДА, ОНА ЈЕ У ТОМ РАТУ БИЛА ПРЕТВОРЕНА ОД АУСТРОУГАРА У КОЊУШНИЦУ, ПА ОНДА У БОЛНИЦУ. ЛЕТОПИСАЦ ЗАТО С ПРАВОМ ЈАДИКУЈЕ: "НИГДЕ, ВАЉДА, АУСТРОМАЂАРСКА ВОЈСКА НИЈЕ НЕЧОВЕЧНИЈА И БЕЗБОЖНИЈЕ СКРНАВИЛА НАШЕ СВЕТИЊЕ КАО ШТО ЈЕ ОСКРНАВИЛА И ЗАГАДИЛА УБСКУ ЦРКВУ".
ТАДА СУ ВЕРОВАТНО СА ЊЕНОГ ТОРЊА СКИНУТА ЗВОНА И ОДНЕТА У АУСТРИЈУ, НА ПРЕЛИВАЊЕ ЗА ТОПОВЕ, КАО ШТО ЈЕ ТО ЧИЊЕНО И ПО ДРУГИМ МЕСТИМА ОКУПИРАНЕ СРБИЈЕ. О ТОМЕ НЕМАМО ПОДАТАКА, АЛИ ЈЕ СИГУРНО ЦРКВА ПОСЕДОВАЛА ДВА ЗВОНА. ПОСЛЕ ТОГА, ПРВО ЗВОНО НАБАВЊЕНО ЈЕ ТЕК 1923.Г. А НА ТУЦИНДАН 1932.Г. (ПО СТАРОМ КАЛЕНДАРУ) НАБАВЉЕНО ЈЕ И ДРУГО ЗВОНО.
АКЦИЈА ПРИКУПЉАЊА ПРИЛОГА ЗА ЗВОНА УБСКЕ ЦРКВЕ, ВОЋЕНА ЈЕ ВРЛО ОБЗИРНО И ВЕОМА УСПЕШНО, О ЧЕМУ СВЕДОЧИ ТАДАШЊИ "ГЛАС ТАМНАВЕ", КОЈИ У ВИШЕ БРОЈЕВА ОБЈАВЉУЈЕ НА ПОСЛЕДЊОЈ СТРАНИ: "СПИСАК ПРИЛОЖНИКА - ПАРОХИЈАНА ЦРКВЕ УБСКЕ КОЈИ СУ ДАЛИ ПРИЛОГ ЗА КУПОВИНУ ЗВОНА". ПРИЛОЗИМА СУ СЕ ИСТАКЛИ АЛЕКСА АЛЕКСИЋ, МИЛЕ ВУКОСАВЉЕВИЋ, РАДОВАН ДИМИТРИЈЕВИЋ, ПЕТАР ЂУКИЋ И ДРУГИ. ДЕО ОВОГ ПОВЕЛИКОГ СПИСКА КОЈИ ЈЕ САЧУВАН НА СТРАНИЦАМА "ГЛАСА ТАМНАВЕ" И ЗАБЕЛЕЖЕН ПО НЕКИМ ДРУГИМ САЗНАЊИМА, ОБЈАВИЋЕМО НЕКОМ ДРУГОМ ПРИЛИКОМ. ТРЕБА МОЖДА НАВЕСТИ ИМЕ ВЕЛИКОГ СРПСКОГ НАУЧНИКА ДР. ИВАНА ЂАЈЕ ПРОФЕСОРА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА КОЈИ ЈЕ ОД СВОЈЕ ПРОФЕСОРСКЕ ПЛАТЕ ИЗДВОЈИО ТАДАШЊИ 20 ДИНАРА ЗА ЗВОНО УБСКЕ ЦРКВЕ.
МАДА НЕВЕЛИКА, ЗБОГ СВОЈЕ ЛЕПОТЕ И ХАРМОНИЧНОСТИ ЗВУКА ОВА ЗВОНА БИЛА СУ ПОСЕБНО ПРЕПОЗНАТЉИВА. ТАКО СУ ОВА СВОЈЕВРЕМЕНО ПОСЛУЖИЛА И ПОЗАЈМИЛА СВОЈ МИЛОЗВУЧНИ ГЛАС ЗА СНИМАЊЕ ФИЛМА - ДРАМЕ "ДАРОВИ СИРОТЕ МАРИЈЕ".
У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ, УСЛЕДИЛО ЈЕ НОВО СТРАДАЊЕ УБСКЕ СВЕТИЊЕ. ЈЕДНО ВРЕМЕ, СЛУЖИЛА ЈЕ КАО ЗАТВОР ЗА ТАОЦЕ КОЈЕ СУ НЕМЦИ ЗАРОБИЛИ, ПА ОСЛОБОДИЛИ НА СВЕТУ ПЕТКУ ПАРАСКЕВУ, КОЈИ И ДАНАС НЕКИ УБЉАНИ СЛАВЕ КАО СВОЈУ ЗАВЕТНУ СЛАВУ. ТОКОМ БОРБИ, ДОШЛО ЈЕ БИЛО И ДО ОШТЕЋЕЊА НА ЦРКВЕНОМ ТОРЊУ, ПА СУ ТРАГОВИ КУРШУМА БИЛИ ВИДЉИВИ СВЕ ДО РУШЕЊА ЦРКВЕ.
И У НОВИЈЕ ВРЕМЕ УБСКА ЦРКВА ЈЕ ВИШЕ ПУТА ПОПРАВЉАНА УЧВРШЋИВАНА БЕТОНСКИМ ПРСТЕНОМ ОКО ТЕМЕЉА И У ВИСИНИ ПРОЗОРА, КРЕЧЕНА, ДЕКОРИСАНА. УРАЂЕН ЈЕ НОВИ МЕРМЕРНИ ПОД, ЗАМЕЊЕНА ВРАТА И ПРОЗОРИ, НАЧИЊЕН ГОРИОНИК ЗА СВЕЋЕ, ОБНОВЉЕНА СПОЉНА ФАСАДА, ПОПОРАВЉАН КРОВ И ОСТАЛО.
У ПОРТИ НЕДАЛЕКО ОД ЦРКВЕ ПОРЕД РАДНИЧКЕ УЛИЦЕ, САГРАЂЕН ЈЕ ВЕЛИКИ ЦРКВЕНО - ПАРОХИЈСКИ ДОМ (1971-1981) ПО ПРОЈЕКТУ АРХИТЕКТЕ ДР. ДРАГОМИРА ТАДИЋА ИЗ БЕОГРАДА.
ЗАСЛУГЕ ЗА ОВЕ НЕИМАРСКЕ РАДОВЕ ПРИПАДАЈУ ПОРЕД ВЕРНИКА - ПРИЛОЖНИКА И ТАДАШЊИМ УБСКИМ СВЕШТЕНИЦИМА: БОРИВОЈУ НЕНКОВИЋУ, ЉУБИСАВУ КОВАЧЕВИЋУ И МИТРУ МИЛОВАНОВИЋУ.
НЕКАДА, НАЖАЛОСТ, НИЈЕ БИЛО ДОВОЉНО СРЕДСТАВА ЗА ПОТПУНУ, ТЕМЕЉНУ РЕКОНСТРУКЦИЈУ ХРАМА, ПА ЈЕ ОН ПОСТЕПЕНО ПРОПАДАО И ПОРЕД МАЊИХ ПОПОРАВКИ, ДА БИ СЕ ОВИХ ЗАДЊИХ ГОДИНА ДОСЛО ДО КРАЈА, КАДА МУ ВИШЕ НИЈЕ БИЛО СПАСА. ГЛАВЕ МУ ЈЕ ПОРЕД НЕСОЛИДНЕ ГРАДЊЕ, ДОШАО ПОНАЈВИШЕ ТЕРЕТНИ САОБРАЋАЈ НА ПУТУ ВАЉЕВО - БЕОГРАД, УДАЉЕНОГ САМО ДЕСЕТАК МЕТАРА ОД ЊЕГА. УЗДРМАНИ ТЕМЕЉИ И ВИДЉИВЕ ПУКОТИНЕ НА ЗИДОВИМА, ПОСЕБНО ИЗРАЖЕНЕ НА ЊЕГОВОМ СЕВЕРОЗАПАДНОМ ДЕЛУ, НИСУ БИЛЕ ЛАКО САНИРАНЕ, ПА СУ ТАКО УТИЦАЛЕ НА ЊЕГОВУ КОНАЧНУ СУДБИНУ. ЦРКВЕНИ ОДБОР ЈЕ АНГАЖОВАО НАЈБОЉЕ СТРУЧЊАКЕ ЗА ЦРКВЕНУ АРХИТЕКТУРУ ДА БИ СЕ СА ЖЕЉОМ ДА СЕ ПРИСТУПИ ГЕНЕРАЛНОЈ РЕКОНСТРУКЦИЈИ СТАРЕ ЦРКВЕ. У ТУ СВРХУ БИО ЈЕ И УРЕЂЕН ЈЕДАН ПРОЈЕКАТ САНАЦИЈЕ КОЈИ ЈЕ ЗАХТЕВАО ОГРОМНА СРЕДСТВА, А НИЈЕ ГАРАНТОВАО ПУНИ УСПЕХ И СИГУРНОСТ ЦЕЛОГ ПОДУХВАТА. ПОЧЕЛО СЕ ТАДА ОЗБИЉНО И БРЗО РАЗМИШЉАТИ О ГРАДЊИ НОВЕ ЦРКВЕ ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ.
ЦРКВЕНА ПОРТА У УБУ НЕКАДА ЈЕ СЛОВИЛА ЗА ИЗУЗЕТНО ЛЕПУ И УРЕЂЕНУ. КАКО СЕ САМА ЦРКВА НАЛАЗИЛА У ЦЕНТРУ ГРАДА ЊЕНА ПОРТА БИЛА ЈЕ ПРВИ И ПРАВИ УБСКИ ПАРК. ОГРАЂЕНА И УРЕЂЕНА СА ДОСТА СМИСЛА ЗА ЛЕПОТУ, ЗАСАЂЕНА СТОЛЕТНИМ ЛИПАМА И ДРУГИМ БЛАГОРОДНИМ ДРВЕЋЕМ И ВОЋКАМА ПРИВЛАЧИЛА ЈЕ ПАЖЊУ НЕ САМО УБЉАНА ВЕЋ И ПУТНИКА НАМЕРНИКА И ПРОЛАЗНИКА. ПОСЕБНО ЈЕ БИО УКРАШЕН ЊЕН ГОРЊИ, ИСТОЧНИ ДЕО ПОЧЕВ ОД 1923. ГОДИНЕ, ПА ЈЕ ЛЕТОПИСАЦ, С ПОНОСОМ ЗАБЕЛЕЖИО: "ДА ЈЕ ПОРТА ОВЕ ЦРКВЕ, БЕЗ СУМЊЕ, НАЈЛЕПША У ОКРУГУ ВАЉЕВСКОМ, АКО НЕ, МОЖДА И У ЦЕЛОЈ ШАБАЧКОЈ ЕПАРХИЈИ". ЗБОГ ТОГА ЈЕ БИЛА НАЈЧЕШЋЕ МЕСТО ОКУПЉАЊА УБСКЕ ДЕЦЕ И ОМЛАДИНЕ, МЕСТО ИГАРА И ЗАБАВЕ СВЕ ДО НАЈНОВИЈЕГ ВРЕМЕНА. ВРЕДНО ЈЕ ОВДЕ ЈОШ ИСТАЋИ ДА СЕ У ПОРТИ УБСКЕ ЦРКВЕ ПОРЕД ВЕЋ ПОМЕНУТОГ ГРОБА СВЕШТЕНИКЕ МИЛИЈЕ ПАВЛОВИЋА НАЛАЗИ И ГРОБ ПАРОХА УБСКОГ ПЕТРОНИЈА ЈЕРЕМИЋА, СЕВЕРОИСТОЧНО ОД ЦРКВЕ, БЕЗ ПЛОЧЕ И СПОМЕНИКА. ГОДИНЕ 1937. ПО ЖЕЉИ ПОЗНАТОГ СРПСКОГ ФИЛОЗОФА, ДР. БРАНИСЛАВА ПЕТРОНИЈЕВИЋА, УНУКА ПРОТЕ ПЕТРОНИЈА, ГРОБ ЈЕ ОЗНАЧЕН НОВИМ КРСТОМ, НА КОМЕ СЕ МОГЛО ПРОЧИТАТИ ИМЕ И ПРЕЗИМЕ НАМЕСНИКА ПЕТРОНИЈА. НАЖАЛОСТ, ПИСАЦ ОВОГ ПРИЛОГА НИЈЕ ЗАТЕКАО ПОМЕНУТИ КРСТ, НИТИ ЈЕ НЕКО ЗНА ДА СА СИГУРНОШЋУ ПОТВРДИ ГДЕ ЈЕ САХРАЊЕН ПРОТА ПЕТРОНИЈЕ ЈЕРЕМИЋ. ЗАТО ЈЕ УЗ ПОМОЋ ЈЕДНОГ ОД ПРОТИНИХ ПОТОМАКА, ПОКРАЈ ЦРКВЕ ПОДИГНУТА ЈЕДНА ЦРНА МЕРМЕРНА ПЛОЧА СА ПОДАЦИМА О ОВИМА ПОЗНАТОМ УБСКОМ СВЕШТЕНИКУ И АРХИЈЕРЕЈСКОМ НАМЕСНИКУ И ЊЕГОВИМ ЗНАМЕНИТИМ ПОТОМЦИМА.
ОСИМ ОВА ДВА СВЕШТЕНИЧКА ГРОБА, У ПОРТИ ПОДАЉЕ ОД ЦРКВЕ ПОСТОЈЕ ЈОШ ДВА ГРОБА "ПОЛКОВНИКА ДАНИЛОВИЋА, БИВШЕГ НАЧЕЛНИКА ОКРУЖИЈА ВАЉЕВСКОГ" И ЊЕГОВЕ СУПРУГЕ МАРИЈЕ. ПОМЕНУТИ ПУКОВНИК ПАВЛЕ ДАНИЛОВИЋ ПОТОМАК ЈЕ ЧУВЕНОГ ТАМНАВСКОГ КНЕЗА, ДАНИЛА ВУКОМАНОВИЋА ИЗ НИКШИЋА, У ЦРНОЈ ГОРИ. УЗ САМУ ЦРКВУ НАЛАЗИО СЕ И ГРОБ ПОГИНУЛОГ МАЈОРА БОЖИДАРА ПАЧИЋА КОЈИ ЈЕ ПОГИНУО НА МИШАРУ КОД ШАПЦА 1914. Г. ПРВИХ ДАНА РАТА И САХРАЊЕН ОВДЕ ПО НАРЕЂЕЊУ ВОЈНИХ ВЛАСТИ. ДЕСНО ОД ГРОБА МАЈОРА ПАЧИЋА НАЛАЗИЛА СЕ И ЗАЈЕДНИЧКА ГРОБНИЦА 21 ВОЈНИКА НАШЕ И АУСТРОУГАРСКЕ ВОЈСКЕ, У КОЈОЈ ЈЕ БИЛО И СРБА СА ОНЕ СТРАНЕ ДРИНЕ ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА. ТАКО СУ ОВДЕ ПОЧИВАЛИ СВИ ЗАЈЕДНО, КАКО БИ СЕ, ПО КО ЗНА КОЈИ ПУТ ПОТВРДИЛА ВЕЛИКОДУШНОСТ НАШЕГ НАРОДА И ОНО СТАРО ПРАВИЛО: ДА МРТАВ НЕПРИЈАТЕЉ НИЈЕ ВИШЕ НЕПРИЈАТЕЉ.
ПОСТОЈЕ ЈОШ У ЦРКВЕНОЈ ПОРТИ ДВА СПОМЕНИКА БЕЗ ГРОБОВА: МИЛЈАНУ ЛЕОНТИЈЕВИЋУ ПОГИНУЛОМ НА СРЕМСКОМ ФРОНТУ И ДАНИЛУ СТОЈЧИЋУ ИЗ СТУБЛЕНИЦЕ, ЧИЈИ ПОТОМЦИ ОСТАВИШЕ ЦРКВИ УБСКОЈ КАО ЗАВЕШТАЊЕ ЊИВУ У ТРЊАЦИМА.
ЦРКВЕНА ИМОВИНА НИЈЕ ВЕЛИКА. ПОРЕД НОВОГ САБОРНОГ ХРАМА У ИЗГРАДЊИ, НА МЕСТУ СТАРЕ ЦРКВЕ, ПОСТОЈИ ЈОШ НОВОСАГРАЂЕНА ЦРКВА БРВНАРА ПОСВЕЋЕНА СВ: МАКАРИЈУ ВЕЛИКОМ (1999). ЦРКВЕНИ ДОМ ЈЕ НА СЕВЕРО-ИСТОЧНОЈ СТРАНИ ПОРТЕ СА ВЕЛИКОМ НАРОДНОМ САЛОМ И КАНЦЕЛАРИЈАМА У ПРИЗЕМЉУ, НА СПРАТУ СЕ НАЛАЗЕ ДВА СВЕШТЕНИЧКА СТАНА. ОВАЈ ДОМ ЈЕ ПОДИГНУТ НА МЕСТУ СТАРЕ ПАРОХИЈСКЕ КУЋЕ (ЋЕЛИЈЕ) А БЛИЗУ ЊЕГА ЈЕ САГРАЂЕНА ПОМОЋНА ЦРКВЕНА ЗГРАДА. ЦРКВЕНА ОПШТИНА ПОСЕДУЈЕ ПОРЕД ПОРТЕ, НЕШТО МАЊЕ ОД ПОЛА ХЕКТАРА ЗЕМЉИШТА, И ВЕЋ ПОМЕНУТУ ЊИВУ У ТРЊАЦИМА ПОВРШИНЕ БЛИЗУ ДВА И ПО ХЕКТАРА. У ЦРКВЕНОМ ЛЕТОПИСУ СЕ НАВОДИ ДА ЈЕ НЕКАДА НА ОВОЈ ЊИВИ БИЛО ЗАСАЂЕНО ПРЕКО ХИЉАДУ КАЛЕМОВА ПЛЕМЕНИТЕ ВИНОВЕ ЛОЗЕ.
АРХИВА И РЕТКОСТИ ОВЕ ЦРКВЕ ЗАСЛУЖУЈУ ДА СЕ БАР У НАЈКРАЋЕМ СПОМЕНУ. У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ УНИШТЕНА ЈЕ ПРАКТИЧНО СВА ДОТАДАШЊА АРХИВА. НЕМА ЈЕ НЕШТО ПОСЕБНО НИ ПОСЛЕ ТОГА. САЧУВАНИ СУ ДЕЛОВОДНИ ПРОТОКОЛИ ИЗМЕЂУ РАТОВА, ДОК СУ МАТИЧНЕ КЊИГЕ ДО 1949 Г. ОДУЗЕТЕ ОД КОМУНИСТИЧКИХ ВЛАСТИ НА РЕВЕРС ДА СЕ ПРЕПИШУ И ВРАТЕ. ТО ДО ДАНАС НИЈЕ УЧИЊЕНО. ПОСТОЈЕ СТРАРЕ ЦРКВЕНЕ КЊИГЕ ИЗ РУСИЈЕ: ТРИОД, ОКТОИХ, ДВАНАЕСТ МИНЕЈА, СТАРА ОКОВАНА ЈЕВАНЂЕЉА, ЈЕДАН КРСТ ОД СРЕБРА (ФИЛИГРАН) , ЈЕДАН СРЕБРНИ ПУТИР, ДРУГИ ПУТИР И ДИСКОС ДАРОВАН ЦРКВИ 1939 Г. ОД АПОТЕКАРА БОЖЕ ПОПОВИЋА ИЗ БЕОГРАДА. ВЕЋИНА ОВИХ ПРЕДМЕТА ДАНАС СЕ НАЛАЗИ У АРХИВУ ЦРКВЕ.
ПРИЛОЖНИЦИ УБСКЕ ЦРКВЕ ОДУВЕК СУ СЕ БРИНУЛИ И СТАРАЛИ О ЊОЈ. БИЛИ СУ ДОСТА ИЗДАШНИ У СВОЈИМ ДАРОВИМА И У ИСПОЉАВАЊУ ПОБОЖНОСТИ И ЉУБАВИ ПРЕМА СВЕТОМ ХРАМУ. О ТОМЕ ПИШЕ И ПРОТА ЉУБА КОСТИЋ У ЛЕТОПИСУ ХРАМА. ПОМИЊУ СЕ КАО ПРИЛОЗИ: ЗЕМЉИШТЕ (ЈАНОКА, УДОВА ДАНИЛА СТОЈЧИЋА ИЗ ТРЊАКА), ЗВОНА (ПОВЕЋИ СПИСАК ОБЈАВЉИВАН У "ГЛАСУ ТАМНАВЕ"), ЦРКВЕНЕ СТВАРИ И УТВАРИ, ЗЛАТОТКАНЕ ОДЕЖДЕ, ЦРКВЕНИ БАРЈАЦИ (ЗАНАТЛИСКО УДРУЖЕЊЕ), НОВЧАНИ ПРИЛОЗИ...
ВИСОКЕ ПОСЕТЕ ОДНОСЕ СЕ ПРЕ СВЕГА, НА ЗНАЧАЈНЕ ЦРКВЕНЕ ЛИЧНОСТИ АЛИ И НА ДРУГА ПОЗНАТА ИМЕНА ИЗ ОБЛАСТИ ПОЛИТИКЕ, КУЛТУРЕ И ЈАВНОГ ЖИВОТА. ТАКО ЈЕ 1912. Г. ОВАЈ ХРАМ ПОСЕТИО ВЛАДИКА ШАБАЧКИ СЕРГИЈЕ КАДА ЈЕ И ТРОНОСАО (ОСВЕТИО) СТАРУ УБСКУ ЦРКВУ. "ГЛАС ТАМНАВЕ" БЕЛЕЖИ ДА ЈЕ НА УБ ДОЛАЗИО 17. МАЈА 1931. Г. ЕПИСКОП ШАБАЧКИ МИХАИЛО, СЛУЖИО АРХИЈЕРЕЈСКУ ЛИТУРГИЈУ И ОСВЕТИО СПОМЕНИК РАТНИЦИМА ИЗ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА ОД 1912 ДО 1918 Г. НА КОЈЕМ СУ УРЕЗАНИ СТИХОВИ ПАРОХА УБСКОГ, ПРОТЕ Љ. КОСТИЋА.
ОВДЕ У УБУ, СУ РОЂЕНА И МОЖДА ДВА НАЈПОЗНАТИЈА СРПСКА ФИЛОЗОФА: БРАНИСЛАВ ПЕТРОНИЈЕВИЋ, УНУК ПРОТЕ УБСКОГ ПЕТРОНИЈА, ПО КОМЕ НОСИ ПРЕЗИМЕ, КАО И ВЕОМА РЕЛИГИОЗНИ, ЧЕСТИТИ И СКРОМНИ БОЖИДАР КНЕЖЕВИЋ. ОДАВДЕ ЈЕ ПОРЕКЛОМ ИВАН ПАВЛОВИЋ, КЊИЖЕВНИК И ПОСЛАНИК НАШЕ ЗЕМЉЕ, РАША ПЛАОВИЋ ДРАМСКИ УМЕТНИК КАО И МНОГИ ДРУГИ УГЛЕДНИ ЉУДИ СВОГ ВРЕМЕНА. СВИ СУ ОНИ ПОСЕЋИВАЛИ ОВАЈ ХРАМ КАДА БИ ИМ СЕ ГОД УКАЗАЛА ПРИЛИКА. ТАКО ЈЕ НАПРИМЕР, БРАНА ПЕТРОНИЈЕВИЋ ПРИЛИКОМ ЈЕДНЕ ТАКВЕ ПОСЕТЕ 11. МАЈА 1944 Г. ЦРКВИ У УБУ, ОСТАВИО И ЈЕДНУ БЕЛЕШКУ У ЦРКВЕНОМ ЛЕТОПИСУ. ОВДЕ СУ БИЛИ И СЛУЖИЛИ АРХИЈЕРЕЈСКЕ ЛИТУРГИЈЕ ЕПИСКОПИ ШАБАЧКИ: СЕРГИЈЕ, МИХАИЛО, ДР. СИМЕОН СТАНКОВИЋ И ЈОВАН ВЕЛИМИРОВИЋ. У КАНОНСКОЈ ПОСЕТИ СТАРОЈ УБСКОЈ ЦРКВИ БИО ЈЕ 4. ЈУНА 1992 Г. И САДАШЊИ ВЛАДИКА ШАБАЧКОВАЉЕВСКИ ЛАВРЕНТИЈЕ.
БРАДСТВО ПНХЗ "СВЕТО ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ" ПОСТОЈИ У УБУ ОД 1939 Г. КАДА СУ ГА ОСНОВАЛИ ЖИЧКИ МОНАСИ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ОЦИ ВАСИЈАН И ЕВСТАТИЈЕ. ЧИНИЛИ СУ ГА НАЈПОБОЖНИЈИ И НАЈЧЕСТИТИЈИ ПАРОХИЈАНИ УБСКИХ ПАРОХИЈА. "ГЛАС ТАМНАВЕ" ОД 15. ЈУЛА 1923 Г. БЕЛЕЖИ ЈЕДАН БОГОМОЉАЧКИ СКУП У УБУ НА КОМЕ СУ УЗЕЛИ УЧЕШЋЕ БОГОМОЉЦИ ИЗ ДИВАЦА И ДУПЉАЈА. ИЗА ДРУГОГ СВЕДСКОГ РАТА БОГОМОЉАЧКИ ПОКРЕТ ОВДЕ, БИО ЈЕ СКОРО ЗАМРО ДА БИ ГА 1977 ГОДИНЕ ОБНОВИО ПАРОХ УБСКИ МИТАР МИЛОВАНОВИЋ И ОСТАО ЊЕГОВ ДУХОВНИК ПУНИХ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА. САДА БРАТСТВО БРОЈИ ПРЕКО 100 ЧЛАНОВА И НОСИ ИМЕ СВ. МАКАРИЈА ЕГИПАСКОГ (1. ФЕБРУАРА ПО НОВОМ КАЛЕНДАРУ).
ХОР УБСКЕ ЦРКВЕ ПРВО СЕ СПОМИЊЕ НЕГДЕ 1891 ГОДИНЕ. ПРЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА СВАКАКО ПОСТОЈИ ХОР И УЧЕСТВУЈЕ НА ЦРКВЕНИМ СЛУЖБАМА, ЛИТИЈАМА И ДРУГИМ ПРОСЛАВАМА. НЕКАКО ОДМАХ ИЗА ПРВОГ РАТА ОПЕТ ОЖИВЉАВА ЦРКВЕНО ХОРСКО ПЕВАЊЕ У УБУ. ХОР ВОДЕ РУС, СЕРГИЈЕ КОЉУБИНСКИ, ИВАН ШЕНК, СУДИЈА А КАСНИЈЕ ЖОРЖ МАРТИН И ЉУБИЦА СТАНКОВИЋ. У ХОРУ СУ БИЛИ ПОЗНАТИ УБЉАНИ: МИКА ВАСИЋ, МОМЧИЛО ТОДОРОВИЋ, ДЕСИМИР ИЛИЋ, КОЈА ЂУНИСИЈЕВИЋ, МИЛЈАН ГРБОНОШИЋ, МИЛОРАД СТЕФАНОВИЋ И ДРУГИ.
НАКОН ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА И ДОЛАСКОМ КОМУНИСТА НА ВЛАСТ ХОРСКА АКТИВНОСТ ПОТПУНО СЕ ГАСИ А ПЕВНИЦУ ДРЖЕ ПРИУЧЕНИ ПОЈЦИ, ВЕЋИНОМ БОГОМОЉЦИ ОД КОЈИХ ТРЕБА СПОМЕНУТИ: ЗЛАТОМИРА ЈОВАНОВИЋА, БОЖИДАРА МИЛОШЕВИЋА И МИЛАНА ОБРАДОВИЋА ИЗ МУРГАША. У ПОСЛЕДЊИХ НЕКОЛИКО ГОДИНА, ОБНОВЉЕНА ЈЕ ДЕСНА МУШКА И ЛЕВА ЖЕНСКА ПЕВНИЦА.
ЦРКВЕНА УПРАВА У УБУ ОДУВЕК ЈЕ БИЛА САСТАВЉЕНА ОД НАЈПРОБРАНИЈИХ И НАЈВИЂЕНИЈИХ ЉУДИ КОЈИ СУ СВОЈЕ ИНТЕРЕСЕ ПОТЧИЊАВАЛИ ИНТЕРЕСИМА СВОЈЕ ЦРКВЕ. ТАКО ЈЕ ПРЕДСЕДНИК ЦРКВЕНООПШТИНСКОГ САВЕТА И ОДБОРА, НЕКО ВРЕМЕ ИЗМЕЂУ ДВА РАТА, БИО ЧУВЕНИ АЛЕКСА АЛЕКСИЋ ИЗ СОВЉАКА, ПОДПРЕСЕДНИК ЧЕСТИТИ И ПОБОЖНИ СТЕВАН ЈЕЛИЧИЋ А БЛАГАЈНИК ВРЕДНИ МОМЧИЛО ТОДОРОВИЋ. У ПОРАТНОМ, МОЖДА НАЈТЕЖЕМ ВРЕМЕНУ, ПРЕДСЕДНИЦИ ЦРКВЕНОГ ОДБОРА БИЛИ СУ: ЗЛАТОМИР ЈОВАНОВИЋ, РАДОВАН РАДОВАНОВИЋ И МИЛАН ОБРАДОВИЋ.
ЦРКВЕНА ОПШТИНА У УБУ ЈЕ ЈЕДНА И ЧИНЕ ЈЕ САД: ГРАД УБ И СЕЛО СОВЉАК, МУРГАШ, ГУЊЕВАЦ, ТРЊАЦИ, ЗВИЗДАР, ТВРДОЈЕВАЦ, ДЕО ТРЛИЋА И ДЕО ЧУЧУГА. ПРИПАДА АРХИЈЕРЕЈСКОМ НАМЕСНИШТВУ ТАМНАВСКОМ.
